КОЛУМНА ВЛАДИМИРА ЂУКАНОВИЋА : Република Српска Крајина
За време Броза због лажног братства и јединства ћутало се о усташким злочинима према Србима у Другом светском рату. Неко је желео да се о томе и даље ћути. Богу хвала, Вучић то не жели
Постојала је и још увек постоји. Макар код нас који ћемо је, док смо живи, чувати у срцу и који баштинимо њен континуитет, а то је учињено пре више од деценију и по кроз формирање Владе и Скупштине РСК у избеглиштву.
Дакле, РСК је настала као плод народа коме је Туђманова Хрватска насилно отела право конститутивног народа. Тиме му је стављено до знања да се креће у насилно отцепљење од тадашње СФРЈ, што Срби нису желели, а на ту жељу су баш зато што су били конститутивни народ имали право, јер укидањем конститутивности отето им је и право на самоопредељење. Пошто су Хрвати кренули у насилно отцепљење од СФРЈ, Срби су имали јаче право да кажу да то не прихватају и да желе да остану у СФРЈ. Свесни да је Туђманова Хрватска кренула у стварање модерне НДХ, која и данас егзистира, а пошто ране из Другог светског рата нимало нису зарасле, Србима је јасно било шта им се спрема па су као одоговор на уставно и свако друго насиље које је према њима модерна НДХ почела да примењује створили своју САО Крајину која је касније преименована у Републику Српску Крајину. Она је имала своју скупштину, своју владу, председника… Била је држава која је физички нестала када је данашња НДХ извршила геноцидну акцију „Олуја“ и етнички очистила данашњу авнојевску Хрватску од Срба. Правно није никада нестала и зато се баштини њен континуитет. Никада се нећу помирити с тим да је територија данашње окупиране РСК Хрватска и знам да ће доћи дан када ће се тај историјски злочин исправити.
Немам тај проблем да свуда и на сваком месту истакнем да су Книн, Бенковац, Обровац, Срб, Грачац, Доњи Лапац, Дрниш, Војнић, Петриња, Глина, Кореница, Костајница, Двор на Уни српска места и да су чинили једну компактну територију државе Република Српска Крајина. Знају то и у Хрватској и знају да је то српско. На нама је да учимо децу о томе, да им остављамо у аманет, да им говоримо колико су Срби Крајишници страдални народ, али народ који где год да га баците од нуле уме да направи много тога, да никада не заборавимо шта су нам усташе учиниле у 20. веку и да се боримо за права нашег народа који је и у овом минорном проценту данас опстао на простору авнојевске Хрватске.
За време Броза због лажног братства и јединства ћутало се о усташким злочинима према Србима у Другом светском рату. Неко је желео да се о томе и даље ћути. Богу хвала, Вучић то не жели. Под плаштом да се не замеримо Хрватској, бивше власти нису смеле да помену усташке злочине. Нису смеле да кажу да је „Олуја“ највећи злочин после Другог светског рата који се догодио на простору Европе, јер је читав народ етнички очишћен са своје земље. Никада то нисам разумео. Шта значи то да се не замеремо? Нема замерања ако си искрен. Немам никакву жељу да с авнојевском Хрватском гајим неке претарано добре односе, осим оних службених, тј. што се мора. Тиче ме се да врате прогнаним Србима имовину, да не дирају Српску православну цркву, да не малтретирају људе који се врате. Све остало што се тиче те злочиначке творевине ме не занима. Никада тамо на море не идем и гадим се оних који тамо уплаћују аранжмане и пуне буџет држави која је побила и протерала толико наших сународника. Чак и у транзиту заобилазим Хрватску. Једини разлог због ког бих се нашао на територији авнојевске Хрватске је да посетим Богословију у Манастиру Крка, посетио бих српске манастире и цркве, посетио бих Јасеновац да запалим свећу, као и свако друго стратиште где су усташе клале Србе и евентуално ако бих био на некој државној функцији, па силом прилика био принуђен да тамо идем како бих се борио за права мог народа. Мада, до сада сам одбијао неколико пута као посланик да идем када су ишле неке парламентарне делегације. Е да, ако би Звезда играла против Динама, Хајдука, Ријеке, Осијека и ако би се ишло организовано на нека од тих гостовања, тада бих отишао да им тамо пркосимо. Једноставно, за мене лично Хрватска у данашњем облику не постоји. То је модерна НДХ која под својом контролом држи окупирану територију РСК. То је држава у којој се лупају ћириличне табле, славе најокорелије усташе, велича НДХ на Томпсоновим концертима, улице носе називе по усташким крволоцима, са усхићењем на стадионима више „За дом спремни“, слави се Јасеновац, фалсификује историја, слави се геноцидна акција „Олуја“… Земља и народ који од своје историје једино чиме имају да се „похвале“ јесте да су клали Србе и да су имали Јасеновац. Државу су на злочину направили и зато верујем да то зло кад-тад мора да се угаси.
Ето, немам проблем све ово да напишем и да ме због мог става пљује ко хоће.
РСК живи заувек!
