Новим задужењима Македонија отплаћује старе дугове
Да би старе дугове отплатила Македонија ће ући у нова задужења.
Наиме, текуће, али и наредне две године за отплату дуга Македоније доспева око две милијарде евра кредита и још пола милијарде евра камата.
Да би вратила ове дугове, држава ће морати поново да се задужује, али због раста камата у глобалним оквирим нова задуживања ће бити још скупља.
Колико треба милиона треба вратити?
Према подацима из македонске Стратегије управљања јавним дугом 2023-2025 (са перспективом до 2027.), која је у скупштинској процедури, ове године треба вратити 317 милиона евра, следеће године доспева 958 милиона евра, а 2024. године још један 644 милиона евра, односно укупно милијарду и 919 милиона евра.
Само за камате у 2022. години из буџета би требало да буде уплац́ено више од 160 милиона евра.
Ко ће поднети терет отплате?
Ново задуживање ц́е значити да ц́е грађани морати да издвоје још који динар за враћање и отплату камата. А држава ће морати да смањи расходе или повећа приходе.
Петар Гошев, бивши гувернер Народне банке, подвлачи да су грађани ти којима ће на терет доћи наплата дуговања. Додаје, да новац од иностраних задуживања не сме да се троши на текуће трошкове, већ само на капитална улагања.
“Наредни период биће веома тежак за сервисирање јавног дуга, јер је дефинитивно завршена ера задуживања у иностранству по ниским каматама. Од сада ће сваки кредит који Република Македонија узме имати знатно веће камате, што значи да ц́е расти само износ камате, и то значајно. Подразумева се да ће исплату вршити грађани и компаније и нема трећег извора”, каже Гошев.
Шта кажу у Влади?
Из Влада су износили податке да је држава ребалансом смањила непроизводне трошкове за 100 милиона евра. Пореском реформом коју је недавно најавио министар финансија Фатмир Бесими, буџету би требало додати 54 милиона евра.
Гошев каже да се ради само о покушају проширења пореске основице, а не о “забадању у саму суштину пореског Система”.
“Било је неколико покушаја да се у Македонији уведе прогресивни порески систем, али је то блокирала бизнис-политичка олигархија. Као што знамо, имали смо један покушај на почетку ове владе коју је водио СДСМ (Социјал-демократска странка), олигарси у привредним коморама су је срушили за шест месеци. То је био симболичан покушај, није била озбиљна реформа да се уведе прогресивни порез, а тај симболични покушај су уништили интереси мале групе људи у Републици Македонији”, каже Гошев.
Према податцима Министарства финансија, јавни дуг на крају јуна износио је 7,27 милијарди евра, односно 55,4 одсто БДП-а. Стратегија предвиђа да ц́е јавни дуг ове године достиц́и 65,6 одсто БДП-а.
Зашто се предлажу нове еврообвезнице?
Фатмир Бесими, министар финансија у Влади Македоније, је већ у мају ове године отворио могућност издавања нове еврообвезнице, јер кредитна линија из предострожности од ММФ-а нец́е бити довољна да покрије дефицит у државној каси. Зајам од Међународног монтеарног фонда (ММФ) је много јефтинији од издавања еврообвезнице.
Ребалансом је предвиђено да се држава ове године задужи за 900 милиона евра. Министарство финансија је прошлог месеца обавестило да ће део бити од ММФ-а, део од еврообвезница, део од других финансијских институција, а део домац́е задуживање.
Ово би била девета еврообвезница земље. Прва је објављена 2005. Најскупља је била она из 2009. са каматом од скоро 10 одсто, а најјефтинији прошле године од 700 милиона евра са каматом од 1,6 одсто. Процењује се да камата сада не би била нижа од 5,5 одсто, па чак и 7 одсто.
Још већи износи за враћање доспевају у периоду 2025-2027.У 2025. години требало би да буде врац́ена милијарда евра, 2026. године 1,4 милијарде, а 2027. године 567 милиона евра.
