Дарку Танасковићу награда „Стефан Првовенчани”
Дарко Танасковић, исламолог, филолог, оријенталиста, универзитетски професор, књижевник и преводилац, добитник је Награде „Стефан Првовенчани” 28. Рашких духовних свечаности, које се одржавају под слоганом „На три корака од врха неба”. Ово признање лауреату биће уручено у петак, 19. августа, како је приликом свечаног отварања ове манифестације рекао Игњат Ракитић, председник општине Рашка.
Он је такође подсетио и на то да се ове године, када се навршава 45 година романа Милисава Савића, појавило ново, двојезично, српско-енглеско, богато илустровано издање ове књиге, у преводу Рендала Мејџора, уз архивске фотографије Рашке. Према његовим речима, у плану је и постављање споменика у Градском парку посвећен феномену младића из Рашке, а биће осликан и мурал у оквиру овог мултимедијалног пројекта, који ће допринети препознатљивости Рашке као града културе и уметности.
Касније, у току вечери, Милисав Савић и Рендал Мејџор разговарали су о новом издању „Младића”. Савић је приметио да је то једна од његових најлепших књига, написана у време када је у моди било важно говорити о свом завичајном граду.
– Ово је књига о Рашки које више нема. Као левичари из ’68. хтели смо да пишемо о реалном животу. Младићи који су се истицали на игранкама, корзоу, кафани, станичном бифеу, чинили су то управо због девојака, које као да су биле у сенци, а у ствари су биле у центру збивања. Многе од њих су сада ту – рекао је Савић, поздрављајући једног од „момака” из публике.
Рендал Мејџор, универзитетски професор и човек који је заслужан за то што су многе књиге српских писаца добиле преводе на енглески, већ 30 година живи у Србији. Он је Рашку поистоветио са родним Тексасом. Говорећи о тешкоћама превођења „Младића из Рашке”, запазио је да реч „кафана” треба да буде прихваћена у енглеском језику као таква, јер је тешко дочарати њену особену атмосферу другачије.
Исте вечери проф. др Рајна Драгићевић одржала је предавање о избору најлепше речи на српском језику, међу ученицима од 11 до 18 година, на сајту Друштва за српски језик. Та реч је „праскозорје”, изабрана међу 950 пристиглих предлога, која је повезана са новим почетком и повратком светлости после таме. Професорка Драгићевић је истакла важан податак да су деца највише слала речи везане за љубав, породицу, срећу, што је супротно у односу на наша уобичајена мишљења о приоритетима младих. Такође, млади памте многе славеносрпске речи, као и оне које прихватају у односу на одређене писце.
