Атина и Анкара у клинчу око острва у Егејском мору
Затегнути односи између Атине и Анкаре око наводног наоружавања грчких острва у Егеју неће прећи „црвену линију“ и ескалирати у правцу озбиљнијих инцидента јер су обе државе чланице НАТО, каже спољнополитички консултант Владимир Добросављевић, који верује да Турска диже реторичку тензију више због добијања унутрашњих поена за турског председника
Добросављевић овако тумачи све оштрију реторику између Турске и Грчке и оптужбе Турске упућене Атини за окупацију демилитаризованих острва у Егејском мору. Он кривицу за “ратне бубњеве” види више на страни Турске.
„Моје је мишљење да је све ово више скопчано са рејтингом Ердогана у Турској који није на завидном нивоу. Он покушава да своје бираче хомогенизује овом запаљивом реториком према Грчкој и да покаже Турску као силу која може да интервенише било овде у региону, или Блиском истоку,“ наводи Добросављевић.
Додатни проблем за овакво понашање Турске, каже саговорник Спутњика, ствара и говор грчког премијера Киријакоса Мицотакиса пред америчким Конгресом још из маја, када је позвао САД да не испоручују авионе Ф-16 у „источно Средоземље“. Вашингтон је стопирао продају сто комада још модернијих Ф-35 Турској, након што је земља набавила руске противваздушне система С-400, а сада би могло да се деси да Грчка набави ове модерне авионе пре Турске.
„Још од покушаја пуча у Турској Ердоган нема поверење у Америку јер сматра да она штити проповедника Фетулаха Гулена кога је означио одговорним за то,“ подсећа он.
Ердоган је, оцењује Добросављевић, због свега овога покушао да причу разиграва на што више страна што му је и успело, али последице ковида, велики број избеглица и економска криза га коштају рејтинга у унутрашњем политичком животу.
„Зато су поред Курда, Грци једни од идеалних противника за хомогенизацију бирачког тела претњом од спољног фактора. Ипак, цела прича није довољна да би се подигла на ниво овакве врсте реторике и трке у наоружавању јер све је то могло да се заврши дипломатским нотама али очито да свима у овом моменту свима више одговара да то делује оштрије и затегнутије,“ истиче Добросављевић.
Он на крају констатује да Турска и Грчка око овог питања свакако могу да мало жешће „спарингују“ али не мисли да може да дође до сукоба, посебно јер су обе државе чланице НАТО пакта.
Ипак, и у ЕУ сматрају да непрекидне непријатељске примедбе политичког руководства Турске против Грчке изазивају озбиљну забринутост, иако запаљива реторика не мањка ниједној страни. У суботу је грчки Генералштаб саопштио да је током јуна турска страна наводно 760 пута повредила грчки ваздушни простор борбеним авионима и дроновима. Наводно су у девет случајева надлетана грчка острва, а 17 пута је дошло до симулације напада. Према Атини, Турска је ове године на сличан начин четири хиљаде пута повредила ваздушни простор, а то је у више наврата осуђивала и Европска унија.
Званична Анкара, с друге стране, негира Грчкој суверенитет над бројним острвима у источном Егејском мору у непосредној близини Турске. Анкара се пожалила пред УН да Грчка крши уговоре из Лозане (1923) и Париза (1947) тиме што острва користи и у војне сврхе.
У јуну је турски председник Реџеп Тајип Ердоган подсетио Грке на исход рата из 1922. године: „Позивам Грчку да се држи међународних споразума и да не милитаризује острва. Не шалим се, озбиљан сам. Упозоравам Грчку опет да се дозове разуму и одрекне снова, говора и акција због којих ће зажалити као и пре стотину година“, рекао је Ердоган.
У Грчкој се пак држе објашњења да је у питању одговор на присуство десантних бродова на турском копну, које је удаљено свега неколико километара.
