Проф. др Дејан Антић: Албанци у Прешеву и Бујановцу живе боље од својих комишија Срба
На прекјуче одржаном састанку политичких представника Албанаца из Бујановца, Прешева и Медвеђе са Вјосом Османи у Приштини оцењено је да Србије према поменутим општинама води шовинистичку политику и административним мерама покушава да изврши етничко чишћење албанског становништва. О томе разговорамо са историчарем, др Дејаном Антићем, професором Филозофском факултета Универзитета у Нишу, који Османијеву назива такозваном председницом.
Какав је професоре ваш коментар на овакав став албанских представника?
Овде се ради о крајње лицемерној и безобразној замени теза. Ако неко у 21. веку врши шовинистичку политику на Балкану и етничко чишћење становништва онда су то самопроглашене власти у Приштини. Од завршетка Нато агресије до данас неалбанско становништво на КиМ изложено је перманентном терору и злочинима. Учињено је више стотина убистава, отмица, пљачки и насиља. И ови најновији покушаји Албина Куртија да силом наметне пререгистрацију српских возила само су огледало ратнохушкачког и шовинистичког курса његове владе. Константни упади јединица Росу на север КиМ и физичко малтретирање Срба нису ништа друго до политика етничког чишћења. Са друге стране Албанци на југу Србије у општинама попут Прешева и Бујановца живе и раде у потпуној слободи, без страха за свој живот или имовину. Они данас имају већа права и привилегије од тамошњег српског живља. Довољно је да само упоредите путну инфраструктуру у српским и албанским селима на територији поменутих општина и уверићете се да говорим истину. О компарацији економског положаја Срба и Албанаца са југа Србије боље и да не говорим. И ту су Албанци у далеко бољем положају од Срба.
Како коментаришете изјаву председника општине Прешево Шћиприма Арифија са поменутог састанка да припајање „Прешевске долине – Косову“ ништа не може да заустави?
Јако сам изненађен непознавањем регионалне географије господина Арифија. Прешево је још 1912. године ослобођено и припојено држави Србији чији је нераскидив део тада поново постала и територија Косово и Метохија. У том смислу треба обавестити актуелног председника општине Прешево да је процес припајања одавно завршен. Управо ових дана обележавамо стодесетогодишњицу ослобођења и реинтегрисања Старе Србије у државно-правни оквир српске државе. А што се терминологије тиче, никад нисам чуо да постоји нешто што се у историјско-географском смислу назива „Прешевска долина“. Прешево је у долини Моравице, Бујановац у Биначкој Морави, а Медвеђа у Горњој Јабланици. У питању су три различите области, где само у једној Албанци имају натополовичну већину, у Прешеву. У Бујановцу они чине трећину становништва, а у Медвеђи нешто мање од 8% и то само на папиру, пошто је углавном реч о нерезидентном становништву.
Ипак, председник општине Прешево је на састанку са Вјосом Османи изјавио да ће референдум и идеја промене граница доћи на ред после узајамног признавања „Србије и Косова“. Шта мислите о томе?
Можда је такав сценарио за господина Арифија и госпођу Османи најпожељнији, али сам уверен да је све ствар њихове пусте маште. Прво Србија је као држава своје међународно признање добила још на Берлинском конгресу 1878. године, а Косово и Метохија су према резолуцији 1244 УН-а саставни део Србије. То што у овом моменту западне силе стимулишу албански сепаратизам, не значи да се у будућности околности неће променити у корист поштовања међународног права и принципа неповредивости граница. Што се Србије тиче верујем да се ниједна власт, ни садашња ни неке у будућности, неће одрећи КиМ јер био то било равно политичком и националном самоубиству.
jugmedia.rs
