Свечаном академијом обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији, присуствовао Стоилковић

Председник покрајинске Владе Игор Мировић и председник ДПСМ Иван Стоилковић - ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

“Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији”, изјавио је председник Мировић подсетивши на то да је међу посланицима Велике народне скупштине први пут у историји овог дела Европе било и седам жена.

присјадињење,, други, векИзвор: Покрајинска влада

Неправедно би било, према речима Мировића, не поменути и њихове велике претходнике којима борба за ослобођење и уједињење није била само смисао политичког и националног ангажмана, већ и самог живота.

„Од патријарха Јосифа Рајачића и генерала Ђорђа Стратимировића, који су 1848. године стварали и бранили Српску Војводину, Ђорђа Натошевића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су, не само стихом већ и активним учешћем у политичком животу чували лучу Српске Војводине и када ње формално није било, до највећег међу свима њима – Светозара Милетића, који је и данас симбол свега најузвишенијег што може да се сажме у једном човеку”, истакао је Мировић.

Према председниковим речима, све тежње и сви снови тих великана, баш као и све тежње и снови њихових претходника и њихових наследника, били су сажети у само један сан – сан о коначном ослобођењу и уједињењу са својом матицом.

„Данас, 104 године после присаједињења Србији, Војводина је место економског просперитета и складног и међусобним поштовањем и уважавањем прожетог заједничког живота и Срба и Мађара, и Буњеваца и Словака, и Русина и Хрвата, и Румуна и припадника свих других нација које вековима у њој живе и које, градећи и чувајући њу, граде и чувају и саме себе. Наши велики заједнички преци оставили су нам завет о Војводини заједништва, које морамо сачувати и градити и у времену пред нама. На правом смо путу да – и због њих и због нас, али највише због генерација које ће тек доћи – нашу Војводину и нашу државу Србију учинимо још успешнијом и још просперитетнијом”, нагласио је Мировић.

мировицИзвор: Покрајинска влада

На свечаној академији председник Мировић уручио је овогодишњим добитницима покрајинска признања која се додељују у АП Војводини у областима привреде, културе, образовања, спорта и равноправности полова, док ће највише признање АП Војводине – Награда „Михајло Пупин” – оперском певачу Жељку Лучићу бити уручена накнадно.

Овом важном догађају Србе из Македоније представљао је председник Демократске Партије Срба у Македони и посланик у македонском Собрању Иван Стоилковић. Поред Стоилковића Свечаној академији присуствовали су и председник Народне скупштине Републике Србије Владимир Орлић, председница Владе Србије Ана Брнабић, изасланик председника Републике Србије Милорад Вељовић, министри у Влади Републике Србије, посланици Народне скупштине Републике Србије и Скупштине Аутономне покрајине Војводине, чланови Покрајинске владе, представници Српске православне цркве, Исламске заједнице, градова и општина из АП Војводине, Срба из региона и чланови дипломатског кора.

ФОТО: Покрајинска Влада

Годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији

Навршава се годишњица одлуке Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржане у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Пошто је Српска војска средином септембра 1918. пробила Солунски фронт уследио је брзи продор српских и савезничких трупа на север пре свега с циљем ослобођења Србије, а такође и земаља настањених Србима и другим Јужним Словенима на простору дотадашње Аустроугарске, у складу с раније прокламованим ратним циљевима.

Пошто су као последица тешког војног пораза односно распада Солунског фронта представници Бугарске потписали примирје 29. септембра, почев од сутрашњег дана следила је капитулација Аустроугарске 4. новембра.

Неколико дана раније поједини делови Двојне монархије већ су прогласили отцепљење, Чехословачка 28. октобра, а у Загребу је 29. октобра проглашено стварање тзв. Државе Словенаца, Хрвата и Срба, што је заправо био само формалан чин.Извор: Архив Музеја Војводине

Српска војска тријумфално је ослободила Београд 1. новембра 1918. Панчево је ослобођено 8. новембра, 17. данашњи Зрењанин (тада Бечкерек, од 1935 Петровград, по краљу Петру I Ослободиоцу) и Кикинда. Нови Сад је ослобођен 9. новембра, Сомбор и Суботица 13. У Сомбору је претходно основано Народно веће Срба и Буњеваца, а у Суботици Буњевачко-српски народни одбор. Барању је српска војска ослободила 14. новембра.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела “Слобода”. Тада је то заправо био “Гранд хотел Мајер”, потом преименован у “Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине у складу с прогласом Српског народног одбора од 17. новембра. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњеваца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Скупштину је као најстарији посланик отворио прота Јован Храниловић (унијатски свештеник, песник, журналиста). Заседање Скупштине водио је др Игњат Павлас, адвокат, познати српски национални радник. Осим Павласа најистакнутију улогу имао је Јаша Томић. Управо Томић је прочитао одлуке Скупштине којима је проглашено присаједињење Војводине Краљевини Србији.

Присуствовала је и делегација Сремаца који су претходног дана у Руми, под руководством Жарка Миладиновића, на Великом народном збору прогласили припајање Србији. Збор је сачињавало приближно 700 посланика разних крајева Срема.

Донете су такође одлуке о образовању локалних органа управе. На чело покрајинске владе, назване Народна управа за Банат, Бачку и Барању изабран је др Јоца Лалошевић, а Великим народним саветом, како је названа Скупштина, руководио је Славко Милетић.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: “Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Био је то далековиди одговор на настојања из Загреба да све југословенске земље дотадашње Аустроугарске наступе заједно према Београду.

Томић је нагласио: “Србија овенчана славом из балканских и Првог светског рата и непризната Држава Словенаца, Хрвата и Срба скрпљена од делова Аустроугарске никако не могу бити равноправни чиниоци уједињења”.

Између осталог рекао је и: “Од срца ћемо у Југославију, али наш пут тамо води само преко Београда. Ако не нађемо у Југославији Србију и Црну Гору немамо у Југославији друго тражити!”

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Војвођански Срби никада нису прежалили укидање Војводине образоване 1848. на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, коју је бечки двор укинуо 1861. Формални назив од 1849. био је “Војводство Србија и Тамишки Банат”.

Неколико дана потом 1. децембра 1918. регент, потоњи краљ, Александар прогласио је у Београду стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Првобитно је заправо коришћен термин – краљевство.

Године 1929. земља је преименована у Краљевина Југославија.

У складу с новом управном поделом Војводина је тада постала саставни део новообразоване Дунавске бановине, са средиштем у Новом Саду.

Највећи градитељски и општи успон Нови Сад дугује управо том периоду.

Јаков Јаша Томић (1856 – 1922) новинар, плодан писац, политички првак војвођанских Срба, неформални наследник Светозара Милетића улогом на Великој народној скупштини у Новом Саду те 1918. доживео је врхунац патриотских циљева.

Његов саборац Игњат Павлас те 1918. био је потпредседник Српског националног одбора и члан делегације која је у Београду тражила да српска војска најбрже могуће уђе у Нови Сад и Бачку.

Павлас је био адвокат, један је од првака Соколског покрета у Бачкој, оснивач планинарских друштава, веслач, велики српски национални борац. Убили су га мађарски окупатори у Новом Саду, на Дунаву, јануара 1942.

Нови Сад се сећа 25. новембра 1918. године

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић и председница Скупштине Града Новог Сада Јелена Маринковић Радомировић положили су венац од ловоровог листа на спомен-плочу данашње зграде банке, а некада места на ком је одржана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање.

Полагање венаца уприличено је у присуству делегација Националног савета буњевачке националне мањине и Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године – Нови Сад.

нови, сад, градонацелника, венацИзвор: Град Нови Сад

Градоначелник Милан Ђурић истакао је да сваког 25. новембра Нови Сад одаје пошту нашим славним прецима јер је то од изузетне важности за државу Србију али за читав српски народ и да младим генерацијама треба преносити сећање на тај догађај да га никада не забораве.

“Кад говоримо о присаједињењу, говоримо о сложним људима који су имали визију за целокупну нашу будућност, али је то и на неки начин искорак демократије у том добу јер је ра скупштина била мултинационална, значајно је да су њој учествоцале и жене, њих седам, у време кад ни Енглескиње, Францускиње и Немице нису имале право гласа. И управо та слобода и равноправност су водиља данашњем руковођењу и Новог Сада и Србије и причамо такође о ослободи равноправности свих наших грађана без обзира на веру, нацију и то је наш систем вредности који негујемо дан данас”, рекао је Ђурић.

Венце су поводом 25. новембра 1918. године, дана када је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији положиле и делегације Буњеваца и потомака старих ратника.

“Као и сваке године 25. новембра ми смо се окупили на овом месту гђе су наши преци донели својом вољом, поносно, визионарску одлуку да желе живети заједно са браћом Србима и осталим јужним Словенима у Краљевини Србији. Данас смпо изузетно поносни на ту одлуку и дичимо се њоме. Међутим, историја није сваки пут и ценила ту нашу вољу на прави начин, ми Буњевци смо живели практично у илегали под притиском озбиљно асимилације пола века, али ево данас ја могу да кажем као представник буњевачке нације да је поново угодно и удобно и лепо бити Буњевац у Војводини, у Сомбору одакле ја долазим, у Суботици и осталим местима гђе Буњевци живе и надамо се да ћемо оставити довољно трага и довољно чувати културу и традицију нашег малог народа”, рекао је Александар Бошњак, из Буњевачког националног савета.

Горан Максимовић из Удружења потомака ратника Србије 1912-1920 у Новом Саду је нагласио да је овај датум златним словима исписан у историји српског народа, када су људи из ових крајева, Баната Бачке и Барање одлучили су да се присаједине Краљевини Србији и тиме трајно промиенили историју и начин живота на овом подручју како свог, тако и народа у Србији.

“То је велики дан и испоставило се на крају да је то највећа победа Српске краљевске војске и српског народа у Великом рату, а било је много других победа и ми са огромним задовољством сваке године учествујемо у обележавању овог догађаја”, истакао је Горан Максимовић из Удружења потомака ратника Србије 1912-1920 у Новом Саду.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email