Када америчка амбасадорка говори о борби против корупције – говори о ванредним изборима

Међународни споразуми су једини гарант политичке стабилности, а у Македонији је прекршен Охридски споразум, каже Иван Стоилковић, председник ДПСМ-а, у интервјуу за Вечер.мк.

Он сматра да је Македонија у идеалној позицији између Србије и Албаније у оквиру Отвореног Балкана.

Разговарали смо и о борби против корупције, односима Македоније и Србије, ситуацији у опозицији, као и свим важним регионалним питањима.

Зашто у овој власти нема места за Србе и ДПСМ?

Свака одлука о уласку у власт се доноси на основу одређене консталације односа. Консталација у којој смо ми у неком тренутку требало да будемо део владајућих партија није била таква, односно СДСМ се тако позиционирао да оправда своје понашање при преузимању власти под нерегуларним условима.

Осим нерегуларног преузимања власти, кршења принципа коалиције победник са победником, било је и најава да ће морати да се врате политици 90-их, односно да ће Србија поново бити њихов кривац за све, али и због процеса који су уследили, требало им је застрашивање грађана Македоније.

С једне стране, а са друге, тражили су начин да оправдају ступање на сцену албанског фактора у Македонији.

И онда се десила чувена прича – Србија је крива за све што се дешава у Македонији, а друга прича је да су Албанци, од партнера у власти, постали доминантни од парламентарне већине. И са 25% преузели су управљање више од половине ресурса у земљи и хоризонтално и вертикално.

Тако да нисмо могли и нисмо хтели да учествујемо у процесу претварања Срба и Србије у монструме и непријатеље Македоније. И природно је да смо се повукли у опозицији.

Оно што је касније уследило само нас је уверило да смо направили паметан избор. Уследиле су претње, централа ДПСМ-а је нападнута неколико пута а да до дан данас починилац није пронађен, претње мени лично…

Десило се оно што смо предвидели, али је требало да се испуне преузете обавезе за промену имена и реализацију Тиранске платформе које су прво морале да се заврше. Резултати тога су: промена имена и стварање језичке федерације.

Нисмо имали морално право да учествујемо у уништавању суштинског, идентитета за македонски народ – то је име, и нисмо желели да учествујемо у процесима у којима се Македонија из мултиетничке претворила у двонационалну државу.

Тренутно за Владу Србија више није главни непријатељ Македоније, барем јавно, иако се милион активности одвија тајно од стране СДСМ-а.

СДСМ није ни на који начин одговорио на коректну и врло конструктивну иницијативу за успостављање веома добрих односа између Македоније и Србије. То укључује све активности као што су вакцине, пожари, храна, енергетика, где без обзира на понашање владајуће већине, он (председник Вучић) остаје при ставу да су, без обзира на све, Македонија и македонски народ пријатељи српског народа и ниједног тренутка није изазвао било какав потез који би угрозио ту политику према Македонији.

Шта СДСМ и Влада раде да угрозе тај однос?

– Србија добрим понашањем одузима аргументацију македонских политичара за јавни удар на Србију и српски народ. Очигледно је да им је оружје одузето.

Сад без тог аргумента, глупо је јавно спроводити политику уз коју си одрастао, па то радиш испод стола или како се каже „испод жита“. Дарко Каевски је ваш последњи пример.

Могу ли такве активности „испод жита” утицати на погоршање односа Македоније и Србије? У једном тренутку председник Вучић може рећи: Добро, урадио сам довољно…

– Мислим да се опредељеност председника Вучића и Србије за нову политику највише види у понашању и новом приступу у међународним политичким односима.

Видим да македонска политика то не разуме и не прихвата.

Ово је нова политика која преферира разговор и сарадњу. То је Отворени Балкан, то је признање МПЦ-ОА и низ других активности.

Код нас се не прихвата нови државни приступ Србије који најбоље одражава питање и однос према проблемима који постоје на Косову и Метохији. И чудно је како македонска политика и њихова дубока држава нису успели да схвате ту суштинску промену у понашању српске државе. И зато ће, кад не могу јавно, радити тајно.

Дарко Каевски је упечатљив пример.

Или у преводу: прилагодите своје међународно политичко понашање Албанцима, и ако остане нешто може Србији, али за Србију, нажалост, готово никад ништа не остане, па су Албанци преузели контролу над македонском владом.

Други пут помињете Дарка Каевског и његово лобирање за брисање извештаја Дика Мартија о Жутој кући у ПССЕ, мислите ли ту на вазални однос СДСМ према партији ДУИ и њиховим пријатељима у региону?

– Реците ми један потез који је Македонија направила да је помогла Србији, показала добронамерност, сарадњу. Реците ми један потез који је македонска влада направила у знак добре воље према Србији. Само ми дајте један пример и повући ћу сваку реч коју сам до сада изговорио.

Где су нестали Срби из Македоније, а становништво није потпуно исељено, резултати пописа су веома поражавајући?

– Резултати пописа су поражавајући за целу државу, не само за Србе у Македонији. У читавом региону постоји степен опадања становништва због претходних економских тешкоћа и тражења решења за живот у иностранству.

Ово је једно од објективних фактора. Међутим, у нашој земљи попис је био не само нерегуларан, већ је вођен под врло сумњивим активностима.

Попис је имао сасвим другу улогу, да не да покаже број становника. Попис је требало да оправда резултате рата 2001. године и проблеме који су настали током спровођења државне политике када су у питању Албанци.

То су везани судови и демографским инжењерингом је требало потврдити и повећати резултат пописа у њихову корист.

Невероватно је, јер је број присутних Албанаца у Македонији далеко испод броја приказаних у резултатима пописа. То је лако мерљиво и доказиво, кроз друге институционалне механизме на дневној бази.

Неозбиљно је рећи да ови резултати пописа одражавају националну мапу македонске државе.

Уз веома велике уступке, Македонија је постала чланица НАТО-а, а сада да би се поново почели преговори са ЕУ постављају се нови захтеви који штете македонским националним и државним интересима и интересима мањих етничких заједница. И тако, у директној сразмери са сваким вишим интересом, расту криминал и корупција, а управо они постају мерило успеха власти.

Много великих ствари нам се дешава на причи о вишим интересима. Уништили су нам државу под истом причом.

Охридским споразумом уништено је знање и администрација коју смо наследили од великог система СФРЈ. Унитарни карактер државе је уништен, Македонија је постала језичка федерација.

Из приче да треба да остваримо дух Охридског споразума – прекршили смо Охридски споразум, постали смо двонационална држава. Све што нам се сервира као већи интерес, уништава делове наше државности.

И сада од нас траже уставне промене. Оне суштински нису спорне, укључивање Бугара у Устав је најмањи проблем. Проблем је много озбиљнији, као и његова позадина.

Прекршен је Охридски споразум, који је био мировни споразум. Македонија није оквирна држава, већ је Македонија више пост-оквирна двонационална држава него што је мултиетничка.

Бар у пракси, а знате да пракса усмерава и регулише друге односе у држави.

Да се ​​вратимо на ствар, мање заједнице су прва жртва ове приче. Све за неки виши циљ и свакодневно постаје све горе и горе по нас. Какваје то стална жртва када ствари постају све горе и горе, не само за државу, већ и за људе у свакодневном животу.

Погоршање постаје директно пропорционално: што више говоре да треба да се жртвујете за боље, ствари постају горе. То није нормално.

Шта мислите како ће се ствари нормализовати? Са ванредним изборима, са другом владом? Промовишу се и тезе о јединству македонских политичких партија?

– Избори су нормална ствар. И нико не треба да приговара када се распишу избори, јер бољи начин за решавање проблема у друштву од избора још није измишљен у демократији. Кад смисле нешто друго нека нам кажу. То је први начин.

Други је консолидација македонског друштва наспрам понекад веома забрињавајућег наступа албанских политичких партија које имају право да покажу максимално јединство, а то није могуће са македонским партијама.

Можда би требало размислити о тој теми и можда би се на тај начин нашао компромис за функционисање две највеће заједнице: Македонаца као носиоца и Албанаца као мањег дела македонске државе.

Размишљања на ту тему су увек добродошла. Али видим да се овде стално ствара ситуација у којој би главне македонске странке требало да буду на „ратним ногама“, уместо да буду у нормалној комуникацији. Зашто не би било нормално да постоји комуникација између највећих македонских партија, уместо да се крене у обрачун са главним политичким конкурентом, нека се разговора. Садашњи изборни модел подразумева сарадњу македонских партија.

У прошлости је било начина да албански блок комуницира са једном македонском странком, а други део албанског блока са другом македонском странком.

Међутим, да би партију ДУИ довела на власт, међународна заједница је измислила принцип победника с победником и тако уништила клицу нормалног раста и развоја македонске државе. Македонија је имала неколико могућности да се изгради као нормално друштво и држава, а увек зарад виших интереса ти отворени путеви су рушени и долази се до данашњег стања у коме је македонска држава само „реч на папиру” и ништа више.

Каква је ваша сарадња са ВМРО-ДПМНЕ? Да ли сте задовољни стањем у опозиционој коалицији?

– Када је пала са власти 2016-17 године, нисмо знали како ће ВМРО-ДПМНЕ даље да се развија, а и реално нико није знао одговор на то питање, иако се знало куда ће, у ком правцу СДСМ.

Имали смо добро искуство од раније са ВМРО-ДПМНЕ и одлучили смо да наставимо са сарадњом. Добили смо одређено убажабање.

Имали смо коегзистенцију у главним политичким проценама – шта ће СДСМ да ради и шта даље треба да се уради. И тада и сада су задржали став да су веома заинтересовани да одрже сарадњу са нама.

Мислим да је то добро и да треба остати упоран на политичким позицијама. Највећа грешка политичара и македонске јавности је што се баве акробацијама у политици: преласком из партије у партију, куповином посланика итд.

Та „амдибајрамизација“ која је промовисана у политичком животу, мислим да није добра. Нисмо хтели да будемо део тога, желели смо да задржимо своја општа политичка уверења и она су ми у једном тренутку била важнија, иако није лако бити у опозицији, поготово малим партијама.

Све оно што смо жртвовали у протеклом периоду, овде данас, а надам се и у будућности, биће враћено на најбољи могући начин. И да ће грађани моћи да препознају шта је шта и ко је ко на македонској политичкој сцени.

Пре него што пређемо на регионална питања, желим да вас, као дела опозиције, питам како ће се створити услови за ванредне изборе?

– Они који се не разумеју у политичке процесе замерају опозицији што наводно није била довољно активна да изазове ванредне изборе. Они манипулатори који промовишу те тезе заборављају за кога су гласали или чију страну подржавају.

Избори зависе од 61 посланика, а не од воље опозиције.

Опозиција може да се креће само у оквиру могућности расписивања ванредних парламентарних избора. Свако позивање на ирационалну и недемократску одлуку у том процесу удаљиће опозицију од ванредних избора и могућности доласка на власт.

ВМРО је имао одличну транзицију и одлично је поднео све што се дешавало у протеклом периоду, иако се многи неће сложити са мном.

Чак и када смо дошли до ванредних парламентарних избора и нове парламентарне већине, видите, поново се десила „амдибајрамизација“. То је срамота за сваки политички систем и то је у јавности неким чудом толерисано.

И данас се то толерише у јавности, што је несхватљиво. Ако јавност више воли такво понашање, оно ће постати део свакодневног живота. Ако то постане део свакодневног живота, ниједан од процеса о којима говоримо, а који би требало да буду чисто демократски, неће функционисати.

Могу се сложити са вама да имамо потпуно уништен систем, који не укључује само администрацију. Уништен је правни, политички, друштвени, образовни, здравствени, економски, па и систем вредности.

– Политичари и правосуђе не могу да буду корумпирани, а медији под њиховом контролом да нису.

Држава је корумпирана у целини, а не у деловима.

Корупција није само ствар праксе, она је и питање и амбијента. Када створите добро окружење за корупцију, она ће процветати. Пример стварања амбијента за корупцију је лични однос. Ако ваш лични однос дозвољава тако нешто, корупција ће, наравно, цветати.

Ако ваш лични однос и пример према грађанима Македоније не дају простора за такве појаве, онда ће институције и цео систем деловати на другачији начин.

Погрешне су тврдње да су грађани заинтересовани да оду и плате неку врсту услуге. То није тачно.

Влада стимулише корупцију и влада треба да се бори против корупције. Поља треба озбиљно преорати да би се искоренила корупција.

Ко ће орати, сами себе неће ловити?

– Зато, када америчка амбасадорка говори о борби против корупције, она говори о ванредним изборима, између осталог, само неко треба да прочита шта она каже.

Хајдемо на регионална питања. Притисак на Србију је огроман да се реши питање Београда и Приштине. Како ће се овај процес завршити?

Још је рано за финализацију процеса. Нема више математика које би понижавале Србију. И то је новина у процесу. А чим Србија не може да буде понижена у овом тренутку, ствари иду другачије него у прошлом периоду.

Сва решења су могућа.

Отворени Балкан је једно од тих решења?

– Отворен Балкан је добар због дијалога који се отвара. Ако имате много различитих позиција и не комуницирате, то може довести до озбиљнијих проблема и последица. А када разговарате о тим стварима, без обзира на наше ставове, онда вам ствари врло тешко могу измаћи контроли.

Ако ништа друго, као процес дијалога је идеалан. А за Македонију је идеално, у сваком погледу.

Отворени Балкан је важан, јер може да прода причу Албанцима о Србима, а Србима о Албанцима. И између те две ватре, Македонија треба да води своју сопствену политику. Да извуче из обе стране оно што јој одговара.

Македонија је у идеалној позицији између Србије и Албаније у оквиру отвореног Балкана. Као што је била и послератна Југославија између два блока и питању несврстаних.

Нећемо ништа урадити по шаблону старих политика, држава ће нестати. Морамо практиковати нове политике. Али врх државе нема елементарног политичког смисла за државну политику у интересу Македоније.

Стварају ли се услови за чланство БиХ у НАТО?

Не. БиХ је далеко од НАТО-а.

По стандардима сте вероватно у праву, али по притиску и жељи међународне заједнице нисам сигурна. Сада се модификује и мисија ЕУФОР-а, упућују се додатне снаге постојећим, плус нових 500-600.

Ствари су се промениле, сада се све ради политичким притисцима.

Кључно опредељење међународне политике у овом тренутку, по мом мишљењу, јесте да нема рата, да нема сукоба по било ком основу.

Видећемо политику да, али рата неће бити. Ако нема рата, а постоји политика, зашто пројектујемо да су неки догађаји могући? Да, можда су неки догађаји могући, али у сасвим другим околностима.

Ако би једна од великих сила форсирала војне сукобе, то је могуће, али ако велике силе не дају сигнале за војне сукобе у региону, како је то могуће организовати?

Да, водићемо политику, вршићемо притисак, а политика је, као уметност могућег, показала да је Србија успела да се снађе у оваквим ненормалним околностима. Прво, економски је веома напредна, а друго, политички, њена ситуација се доста променила с обзиром да се не може понижавати када је КиМ у питању, што свему овоме даје једну сасвим другу димензију.

Како видите будућност БиХ? Какав је сада, практично нефункционалан конституција?

Причати о жељама је једно, а реалност је сасвим друга. У одговору ћу кренути од Македоније и стићи до БиХ.

За Македонију, верујем да би повратак Охриског оквирног споразума, у овом тренутку, али на истинско поштовање оквирног споразума, можда била најбоља формула за политичку и економску стабилизацију.

Зашто?

– Јер прво, гарант Охридског оквирног споразума је међународна заједница. У таквим условима лакше је обезбедити политичку стабилност. Ако обезбедите политичку, обезбедићете и економску и сву другу стабилност.

Исто важи и за БиХ.

Ако се поштује међународни споразум, има простора да се стабилизују прилике, а можда и почне да се развија економија.

Баш као и прича са Вашингтонским уговором – хајде да причамо о економији, да видимо како људи живе. Грађани немају основна средства за живот, а решићемо више политике. А видите да је испод рупа. То је цела поента.

Морамо поштовати међународне споразуме. То је минимум минимума за стабилизацију ситуације, за пуну сарадњу и регионалну стабилност на простору бивше Југославије.

Ако се ово поштује, временом се ствари могу лако решити. Инсистирање и форсирање једностраних решења очигледно неће уродити плодом. Не само зато што су то авантуристичке приче, већ зато што у овом тренутку немају подршку међународне заједнице, ту пре свега мислим на Сједињене Државе. Без обзира на вратоломије које ће поједини политичари радити.

Како теку припреме за Светосавску академију?

– Ово је први пут да нам се скраћује буџет, а сви трошкови су повећани. Половина средстава је срезана. А ми увек правимо начелни програм у оквиру буџета од претходне године. Сада посао није пријатан. Решићемо то, али ће проблем остати на Влади која нам је смањила средства. Све ствари које се тичу мањих етничких заједница су увек биле регулисане на нормалан начин, сада имамо ненормалне услове.

Који ће представници Владе Србије бити присутни?

– Први пут ове године у прва два реда ће седети гости, од којих је више од половине из Србије. То није за мене само лично признање, то је признање за све нас и начин на који организујемо прославу Светог Саве. Признање је да смо после 15-16 година успели да успоставимо традицију која нешто значи у македонском културном простору и региону.

Имаћемо политичке представнике из Србије, Републике Српске, из целог региона. Потпредседник Владе Србије и министар одбране Милош Вучевић, потпредседник Скупштине Србије са делегацијом, делегација Одбора за Србе у региону, делегација Управе за дисаипору, министар за дијаспору и Србе у региону долази. Доћи ће председник Републике Српске или његов представник, председник Народне скупштине РС и представници десетак политичких партија из Србије. После многих примедби да се „Свети Сава“ прославља без црквених великодостојника, имаћемо и великодостојнике из Цркве, након разрешења спора МПЦ-ОА и СПЦ. Ради се о преко 20 делегација.

Ако све ово није порука македонском естаблишменту како ствари стоје, нисам ја крив што нису извукли праве закључке или што немају праве саветнике.

Ивона Талевска (vecer.mk)

Фото: Вечер.мк