Милош Вучевић показао да када имамо јасне духовне, националне, вредносне оријентире знамо шта бранимо
Када су недавно министар одбране и потпредседник Владе Милош Вучевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић примили представнике Савеза студената из Црне Горе, одмах су уследиле негативне реакције, а пре свега из оног дела Црне Горе који би волео да Срби из Црне Горе као појам и групација нестану. Негативних реакција је било и из кругодвојкашког дела Србије, који увек ставовима у стопу прати све овакве регионалне групације.
Црна Гора увек негативно реагује на поруке из Србије
Приликом овог корисног сусрета истакнуто је и да би пописница са предстојећег пописа у Црној Гори, могла бити доказ за бесплатно студирање у Србији, уколико су студенти Срби. Нема ништа логичније него да Срби из региона и дијаспоре имају право да буду једно са својим народом из матице, а такође је нормално да се траже неки докази, обзиром да су раније и многи из Црне Горе користили бенефите из Србије, док су истовремено водили антисрпску политику доле. У Црној Гори то је политичко питање које може да подели једну породицу и тамо не можете знати на oснову нечијег имена и презимена да ли је неко Србин или присталица антисрпске политике. Али, авај, као и увек када се Србија огласи око било чега у Црној Гори, а
нарочито још ако има везе са пописом, одмах уследе негативне реакције, као да Срби у Црној Гори не смеју да постоје, а Србија о свом народу у окружењу да не сме да зуцне.
Део српске јавности пропагира крилатицу “слаба Србија, стабилан Балкан’’
Крилатицу која је деценијама владала у титоизму ,,слаба Србија, јака Југославија’’ данас је транспонована у “слаба Србија, стабилан Балкан’’. То, нажалост, није гесло само наших спољних непријатеља, било регионалних или мало удаљенијих, већ се и у Србији део јавности, друштва, лажне елите за то залаже. Што је опет бивало на неки начин и у доба титоизма, јер никада Србија не би могла унутар СФРЈ да буде тако ефикасно и територијално и духовно сужена, да у томе најактивније учешће нису узели управо и српски комунисти. Словеначки и хрватски комунисти не би успели у томе, да српски комунисти тада нису били већи католици од папе.
На најновијем попису у Србији имали смо више од 27 хиљада званично изјашњених Југословена, што је занемарљив број када бисмо гледали само статистику. Али, ако имамо у виду откада Југославије више нема и колико је тај проценат мањи у свим земљама ексЈу, он поприма забрињавајуће ноте. Да ствар буде гора, број менталних Југословена и оних који су у духу и политици то, а нису се тако изјаснили и на попису је далеко већи. А тек њихов удео у синекурама и утицају у Србији – од универзитета, преко медија до политичких партија и институција – диспропорционалан је њиховом проценту, било да су у питању изјашњени Југословени или они који су то у души, али не и званично. Па имамо и гомилу криптојугословена, односно људи који лутају између Србије и Југославије и имају кризу свог политичког идентитета, што вероватно и жал за младос’ одржава толико дуго у људима.
Коме смета споменик Стефану Немањи?
Стога није ни чудо да када год се Србија враћа себи и свом српском становишту, имамо бурне реакције и у региону и у Србији. Па тако је Србија земља у којој ће многима да смета и споменик великом Стефану Немањи. Наравно део људи ће бити заведен под маском анимозитета према партији за чије власти је то
направљено, па ће се гурати наратив, како је то наводно прескупо, много пара, кич и слично. Али узрок свих тих кампања је много дубљи, јер знамо да када би Броза направили на исти уметнички начин, то им не би био кич. На нападе тих групација не треба се обазирати и Србија има право да брине о свом народу у окружењу и да се огласи када је он угрожен, што свака нормална држава и ради. Напада ће увек бити, као када се приме студенти из Црне Горе, каже нешто о правима Срба и попису, или као када је министар Вучевић указао на недоследност и то да се Црној Гори и Северној Македонији може обити о главу што су признале тзв. Косово – тада су били жестоки напади, као да би Србија малтене требало њима да се извињава, а не они нама што су нам признали део наше земље као тзв. државу.
Вучевић као министар одбране има осећај за српско становништво у окружењу
Драго ми је што се баш неко ко је на позицији министра одрбане бави оваквим стварима и има осећај за српско становиште и српски народ у окружењу. Не заборавимо да је још док је био градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић развијао сарадњу града Новог Сада са Никшићем, Будвом и осталим градовима
у Црној Гори. Супер је што Војска Србије напредује, јача, али су овакве ствари још и важније, јер би све то било узалудно уколико бисмо у културном и духовном смислу били празна љуштура и безлична земља, у којој војска и ако би била јака, не би знала кога и шта брани и штити. Тек када имамо јасне духовне, националне, вредносне оријентире, знамо шта је оно што бранимо и за шта се залажемо, онда и тај материјално технички напредак и јачање добијају пун смисао. Милош Вучевић је показао да то савршено добро разуме.
Урош Николић, политиколог
Извор: dnevnik.rs
