ИНТЕРВЈУ! ВЛАДИМИР ДОБРОСАВЉЕВИЋ! Мандићев избор важан за Србе, питање Косова и Метохије вишегенерацијско питање!

Портал 083: Гдине Добросављевићу, како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у ЦГ

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

Ово је период стабилизације власти победничких структура из августа 2020., које су затим потврдиле и ојачале своје позиције унутар бирачког тела током другог круга председничких избора, а потом и парламентарних у априлу и јуну 2023. Формирана је скупштинска већина и извршна власт које у потпуности репрезентују већинску вољу грађана, након неуспелих експеримената са тзв. “експертским“ и “мањинским“ владама Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, због којих је претила опасност, да се транзиција из једног ауторитарног и хибридног режима ка демократији и слободним институцијама, у потпуности блокира. Недвосмислена је и доминантна подршка унутар црногорског друштва, тренутно владајућим политичким субјектима, да се одлучније започне са неопходним реформама у економији, правосуђу, безбедносном сектору и политичком систему.

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

То би требало да буде велики подстрек и мотив политичким елитама, али са друге стране представља и огромну одговорност, да се опрвда добијено поверење и ентузијазам који постоји код грађана. На крају, али не најмање важно, скинута је стигматизација са политичких представника српског народа у ЦГ, јер се показало да су они неопходан чинилац за свако конструктивно решавање нагомиланих проблема у ЦГ, а не део проблема, зашта су годинама били неоправдано оптуживани. Финализацију тог процеса очекујем након одржавања будућег пописа становништва, као и у тренутку, када до децембра 2024., дође до договорене реконструкције владе, па српски ппредставници преузму одговорност и на челним позицијама извршне власти.

Портал 083 : Избори у Србији, колико може СНС, колико може опозиција, да ли ће СНС – СПС опет формирати власт

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

Да се подсетимо, најјача странка у Србији, СНС, на претходним изборима у априлу 2022. Изгубила је по први пут након десет година владавине нешто преко 300000 гласова. Око 110000 се вратило њиховом коалиционом партнеру СПС, и то је први пут за десет година да су они зауставили тренд губитка гласача. Са друге стране скоро 200000 је отишло десно орјентисаним странкама.

У оба случаја кључни разлози су били спољнополитичке природе и чињенице да су ове групације отворено подржале једну од страна током сукоба у Украјни. Значи, за почетак, ови избори треба да покажу да ли је то био инцидент условњен неповољним геопоритичким процесима или је у питању тренд који би јасно наговестио силазну фазу у епохи владавине СНС. Оно што тренутно знамо, на основу појединих улазних истраживања јавног мњења, то је да на самом почетку кампање СНС на сличном рејтингу као са прошлогодишњих парламентарних избора. Тиме се повећава вероватноћа како ће бити у капацитету, да заједно са досадашњим коалиционим партнерима, задрже државну власт. Много већи изазов за њих ће бити избори у Београду, јер им је ту рејтинг нижи него на републичком нивоу. Наспрам себе имају очекивано обједињену лево либералну опозицију, али и потпуно разједињену десницу, што је тешко рационално објаснити, поготову када се погледају очекивања бирача тог профила. Диференцијација унутар десног сектора, као и очекивања да један број листа неће прећи цензус, што је додатни бонус за најјаче странке захваљујући донтовом систему обрачуна гласова и мандата, заправо су најважнији адути у покушају да СНС очува власт и у Београду.

Портал 083: Рефлексије сукоба у Украјини и Гази на Србију и проблем Косова и Метохије

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

Развијено историјско промишљање нас учи да је разумевање огромне већине локалних процеса, структура и феномена, готово немогуће без њихове контекстуализације у оквиру ширих, међународних, кретања. Тако је и са два поменута сукоба. Поготову је рат у Украјни довео до дрматичних промена у глобалној политичкој и безбедносној архитектоници. Живимо у епохи када отпочиње нови хладни рат и блоковска подела света, а суспендује се и маргинализује међународно право, суверенитет, демократија, слободно тржиште или приватна својина. Наш регион, Југоисточне Европе, је у овој планетарној безбедносној и политичкој реконфигурацији остао дубоко у интересној сфери једног од будућих центара моћи. И то се драматично одразило на спољнополитичку позицију Србије нарочито у односу према питању КиМ. Дотадашња спољнополитичка позиција која је била дефинисана кроз четири вектора, Вашингтон, Брисел, Москва и Пекинг, постала је све теже одржива јер су уследили захтеви, Београду за усаглашавање своје економске, спољне и безбедносне политике са интересима САД и ЕУ. Дакле, оним силама који овај простор сматрају својом зоном интереса. Покушаји Србије да остане принципијелна према сукобу између Кијева и Москве, није наишло на претерано разумевања, што се манифестовало низом инцидената и тензија у јужној српској покрајни која се налази под протекторатом међународних снага. Можда најбоље позиције које смо имали код оних центара моћи који се највише питају о нашој судбини, у односу на привремене институције у Приштини и тамошње политичке елите косовскометохијских Албанаца, још од рата из 1999., почели су да се урушавају. Врхунац је био трагични инцидент у Бањској, који је претио да у потпуности поништи све оно што је званични Београд успео да изгради током претходних година захваљујући томе што је био тајтичан, доследан и конструктиван. Међутим убрзо након избијања сукоба на Блиском Истоку између Хамаса и Израела, који је претио да неконтролисано ескалира, Западни савезници су одлучили да пацификују сва потенцијална жаришта у својој интересној зони, то је донекле и довело до релаксиранијег приступа српским интересима у региону. Дакле, суштина је да имамо свест о томе како се кризе попут ове на КиМ, не разрешавају у једној генерацији, ни ти у пар мандата тренутних политичара. Оне знају да трају деценијама, па чак и вековима. Зато се треба наоружати стрпљењем и мудрошћу, те не дозволити себи да се исхитрено или емоционално реагује на многобројне провокације и инциденте. Изнад свега, треба озбиљно пратити процесе у међународној политици нарочито оне чији се утицаји рефлектују и на нас, те сопствене националне интересе флексибилно афирмисати у релним координатама, на које смо упућени, пре свега, кроз географски простор и епоху у којој живимо.

Портал 083: Колико је и зашто битан избор Андрије Мандића за предсједника скупштине Црне Горе

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

Сама чињеница да је Андрија Мандић први политички представник Срба, који је након више деценија дошао на једну од три најважније државне функције у ЦГ, довољно говори о значају тог избора. Тиме су коначно и поништене све предрасуде које су о њему фабриковали политички противници. Јер реч је о човеку утемељеном на вредностима политичких слобода и демократије, али и у најизраженијим врлинама и традицијама српског народа којем припада. У борби против последњег европског ауторитарног режима, показао је доследност, принципијелност и упорност, ни једног тренутка не пристајући да прави компромисе са сопственим уверењима. Потом у периоду након пада ДПС са власти видело се да је реч о стабилној личности која уме да окупља и гради канале комуникације и сарадње између различитих политичких опција, никада не форсирајући своје интересе или странке чији је председник, у односу на ствари од опште важности. Тиме је постао, потпуно ненаметљиво, гравитациона тачка већинске ЦГ у овом тренутку. Зато је његов избор потпуно логичан и заслужен. Наравно, у свему томе постоји и једна лична перспектива и сатисфакција, јер сам имао ту срећу и задовљство да са Андријом Мандићем сарађујем, у политичкој борби, ево већ скоро 20 година.

Портал 083: на крају, једно лично питање, да ли ће се Владимир Добросављевић опет политички активирати

ДОБРОСАВЉЕВИЋ:

На разне начине, активан сам у политици 35 година, дакле готово 2/3 мог досадашњег живота. Било је ту нешто успеха, али и доста падова. Неко ће рећи да то све није било импресивно, а неко да сам могао све много боље, али и много више. Како год, проток времена и замор материјала полако чине своје, тако да се све мање видим као ангажованог у реал политици, али зато мислим да сам у овој фази своје егзистенције, пронашао себе као политичког консултанта, дакле као неког ко са мало издвојене позиције много боље сагледава догађаје и људе, па самим тим долази и до бољих решења за доносиоце одлука са којима сарађује. Можда никада нисам постао врхунски политички практичар, али зато делује као да умем солидно да промишљам о политици као вештини.

Извор: ПОРТАЛ 083