Дан сећања на страдале и прогнане у “Олуји”; Патријарх: Егзодус није био окидач за очај, већ подстрек за наду

У Лозници је данас, парастосом који служи патријарх Порфирије, почело обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији “Олуја” у присуству државног врха Србије и Републике Српске.

Патријарх Порфирије је рекао да егзодус није никада био окидач за очај међу Србима, већ подстрек за наду и оптимизам.

У беседи на стадиону “Лагатор”, патријарх српски је навео да је сећање на страдале током “Олује” и на оне који су тада протерани са својих имања, потврда наше вере у мир и слободу.

“Страх нам неће заледити груди – волови трпе јарам, а не људи. Бог је слободу дао за човека. Нема тог убојног средства које је јаче од Христовог мира у нама и међу нама. Мир нема алтернативу, слободом се не може трговати”, поручио је патријарх.

Истакао је да морамо да се боримо са противницима мира и мрзитељима слободе.

Порфирије је истакао да је кључ свих наших недоумица светосавски програм, а одбрана од свих напада је косовски завет.

“Да покушамо да разумемо шта је (песник Алекса) Шантић хтео да наговести када је пре једног столећа певао о нама: ‘Ми пут свој знамо, пут Богочовека, и силни, као планинска река, сви ћемо поћи преко оштра кама. Све тако даље, тамо до Голготе, и када нам мушке узмете животе, гробови наши – бориће се с вама'”, цитирао је патријарх.

Како је навео, једино што нас може одржати јесте пут богочовека.

“Ако се будемо држали тог пута, заиста много више наде има за нас и за нашу децу. Биће и снаге, даће Бог. ‘Мир свој остављам вам, мир свој дајем вам’ – овим речима Христос је тешио ученике и апостоле, али и све потоње следбенике, молећи се за наше пострадале, и тако одужујући најсветији дуг који имамо према њима”, рекао је Порфирије.

патријар, порфирије

Патријарх је беседу одржао након што је са свештенством служио помен страдалима.

После интонирања химни Србије и Републике Српске минутом ћутања одата је пошта страдалима у “Олуји”.

Дану сећања на стадиону у Лозници присуствује 30 000 грађана, као и државни врх Србије и Републике Српске.

На обележавању су били председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик, председница Скупштине Србије Ана Брнабић, премијер Србије Милош Вучевић са члановима владе, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, потпредседник македонске Владе Иван Стоилковић и други.

Вучић: За десет година успели смо целом свету да кажемо шта мислимо о Олуји

Вучић је рекао да се већ десет година, 3. или 4. августа, обележава Дан сећања на све страдале и прогнане у “Олуји” и да је за то време Србија успела целом свету да каже шта о томе мисли и осећа.

“Пре само месец и нешто дана покушали су да нас унизе, да нас ни не обавесте, да усвоје резолуцију о једном малом, слободарском и најстрадалнијем народу, без икакве сумње, историјске чињенице о томе говоре, и да баш тај народ прогласе за геноцидни народ. Они кажу, не, не – то је због индивидуалних злочина, нигде ни једне индивидуе, нигде се нико не помиње, не, хтели су да нам ставе жиг и печат геноцидног народа”, рекао је Вучић.

Он је навео да пре 12 година политичари из Србије нису смели ни да кажу – па није то баш сасвим тако, него би ишли по амбасадама, правдали би се, говорили, не брините, нећемо да обележимо ништа, нећемо да се замеримо никог.

“А ми смо се у Уједињеним нацијама, пред целим светом, супротставили најмоћнијим силама света и рекли, доста је било, доста је било притиска на српски народ и прогона најстрадалнијег народа на Балкану. И дигли смо глас у име свих слободарских земаља и народа на свету и показали како једна мала земља може да их победи”, рекао је Вучић.

Он је подсетио да за ту резолуцију нису сви гласали и да је то зато што људи хоће да мењају свет, зато што људи неће да буду више слуге.

“А ми Срби никада никоме нисмо хтели да служимо. Имали смо неке који су мислили да у томе што служе другима је спас. Ми данас знамо да нема спаса ако служите другима. Служимо свом народу, својој земљи и никада се то више неће променити у нашој Србији”, рекао је Вучић.

вуциц, олуја, 1

Он је подсетио да се већ десет година, без изузетка, обележава трагедија и додао да је захвалан председнику Републике Српске Милораду Додику, али и свима који су и са њим радили на томе.

“Почетак августа, то су дани наше туге, нашег сећања, наше муке, због изгубљених људи, њихових кућа, огњишта, због изгубљене деце коју никада да вратимо нећемо моћи. Али то су и дани поноса, јер они који нас нападају, они који се радују, како кажу, својој великој победи, никада неће моћи да разумеју да није победа када акцију водите на тенку, а на њему амерички амбасадор, а суочавате се са женама, децом и старцима на трактору”, рекао је он.

Како је рекао, они не разумеју да је трактор именица мученика.

“Трактор је именица дивних и поштених људи који су били приморани своја огњишта да напусте. Нисте баш тако храбри и нисте баш ни сами тај злочин спроводили. Помагали су вам ови велики и најмоћнији. И знате шта смо урадили за тих десет година? Успели смо да урадимо то да данас смемо целом свету у лице да кажемо шта мислимо”, рекао је Вучић.

Додик: Србе у Српској и ван ње интересује само снажна и моћна Србија

Српски народ у Републици Српској и ван ње искључиво интересује само снажна и моћна Србија, јер без тога смо у јадној позицији и зато то нико нема право да нам оспори, поручио је Додик.

Додик је рекао да вечерас обележавамо 29 година од погрома Срба у Хрватској, али да, истакао је, верује би то било заборављено да није било једног човека који је то покренуо пре 10 година.

“То је био управо председник Србије Александар Вучић, који је покренуо пре 10 година да заједнички обележавамо управо ово страдање”, рекао је Додик поздрављен громогласним аплаузом.порфирије, додик, вуциц

Сећа се, каже, тога од пре 10 година када је Вучић предложио да заједнички обележавамо датуме из наше прошлости, који су најчешће датуми нашег страдања.

“И данас овде осетим понос, поред туге која је вечна због страдања нашег народа у колонама, јамама… Треба рећи да је пражњење Републике Српске Крајине на простору данашње Хрватске био део континуитета, како се говорило, да Србе једну трећину треба побити, једну раселити и једну покатоличити”, навео је Додик.

Ђорђевић: Прошло је 29 година од Олује, бол се није смањио и неће никада

Своју исповест о “Олуји” изнела је Наташа Баста Ђорђевић, која је била у колони избеглица и која је рекла да је прошло 29 година од злочина, али да се бол није смањио и да се никада неће смањити.

Она је рекла да је одрасла у селу Курјак у Лици, у којем је провела најлепше године свог детињства.

Баста Ђорђевић је навела да је тај 4. август 1995. почео као и сваки други дан на селу, али да је око 6.00 сати испред њене куће почела да пролази колона људи у тракторима и приколицама, са запрежним колима и аутомобилима, али да јој још увек није било јасно шта се дешава.

“Пошто нам је кућа уз цесту почели су људи да свраћају, да траже освежење и тада смо схватили шта се дешава. Једна жена ми је рекла да јутро нећемо дочекати. ‘Усташе су кренуле од Госпића, већ су пала српска села, пробијена је прва линија”‘, рекла је она сећајући се тих дана.

Испричала је да се са неким члановима породице око 23.30 часа тог 4. августа прикључила колони и кренула на “пут без повратка”.

“То је трајало тако два, три дана, само смо ишли напред без икаквог образложења и информација”, рекла је она.

Током десет дана путовања, како се сећала, у колони је било свега, да се умирало и рађало у њој, те да није било никаквих услова ни информација.

Она је исказала захвалност Србији што јој је омогућила да се образује и стекне звање професора педагогије.

Навела је да је од 2000. године почела да ради као стручни сарадник педагог у једној школи у општини Владимирци и сада је директор те школе.

“Имам цурицу која носи име по мом стрицу, њеном деди, који је дао свој живот на крају, јер је изгубио здравље. Од првог дана је био на аеродрому Батајница, где је преживео бомбардовање”, рекла је она.

Додала је да је Крајишницима сваке године август изнова тежак, да је 29 година је прошло од злочина, а бол се није смањила и никада се неће смањити.

“Али опет, живот иде даље, нашли смо свој кров у држави Србији, и само вас молим све да се ово никада не заборави. Да се учи о страдању српског народа. Да нам се никада више не понови”, поручила је Баста Ђорђевић.

Током програма, емитоване су видео изјаве других живих сведока, који су изнели своја сећања и како су преживели дане током “Олује”.

Највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата

Војно полицијска акција “Олуја” у Србији је означена као злочиначка и обележава се са пијететом на жртве овог злочина, док је она у Хрватској проглашена ослободилачком и обележава се као Дан победе и домовинске независности.

Био је то највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата, а међу погинулима, односно убијенима, 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година. Готово трећина, 29 одсто убијених, биле су женске особе, већином старице.

Војно полицијска акција “Олуја” почела је у зору 4. августа и трајала је до 7. августа 1995. Операције су касније настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.

Агресија је започела жестоким дејствима на простор тадашње Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.

Простор Републике Српске Крајине који је нападнут налазио се притом под заштитом ОУН-а, као сектори “Југ” и “Север”, по Венсовом плану из 1991. Простор Барање, Источне Славоније и Западног Срема по истом плану био је сектор “Исток” ОУН.

лозница, олуја, 2

Хрватски врх је одлуку о агресији на РСК, односно почетку операције “Олуја” донео 31. јула 1995, током састанка на Брионима, у резиденцијалном објекту који је користио Јосип Броз Тито.

Према Брионским транскрипатима записника са тог састанка, Фрањо Туђман, ратни председник Хрватске, прецизно је изрекао шта је основни циљ, нагласивши: “Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану”. Говорио је о одстрањивању “реметилачког фактора” коментаришући притом да је реч о “страном, повијесно одвојеном” елементу, који ће, како је навео, довести до неопходне, позитивне, етничке хомогенизације. Поручио је да притом треба ширити причу да ће свима бити загарантована грађанска права.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email