Храм Светог Саве симбол љубави и сарадње Срба и Руса

Храм Светог Саве на Врачару у Београду постао је симбол српско-руске сарадње, показује љубав између два народа и две православне цркве, као и вековне духовне и братске везе српског и руског народа, поручено је данас у Руском дому у Београду, где је одржано закључно заседање Комисије за пријем изведених радова мозаичке декорације олтарског простора и централног дела Храма Светог Саве.
Заседању присуствују представници Министарстава спољних послова Србије и Русије, Министарства културе Русије, Руске и Српске православне цркве, Росотрудничества, Руског дома, компаније “Гаспром њефт”, као и стручњаци са руске и српске стране.
Израда олтарског простора и централног дела храма у техници мозаика је завршена, као што је и планирано, до најважнијег датума Српске православне цркве – 800 година аутокефалности СПЦ, чији је оснивач и први архиепископ Свети Сава.
Укупна површина мозаика олтара и централног дела храма износи скоро 2.000 квадратних метара, што заједно са претходно израђеном куполом чини тај пројекат уређења ентеријера Храма Светог Саве једним од највећих у свету примера мозаичке декорације.
Пројекат је финансирала руска компанија “Гаспром њефт”, а на изради мозаичке композиције радио је колектив руских и српских уметника под руководством народног уметника Русије Николаја Мухина.
Председник Комисије за пријем изведених радова мозаичке декорације олтарског простора и централног дела Храма Светог Саве Александар Васиљевич Радков, обраћајући се на заседању, казао је да је за све у Комисији велика част да учествују у том пројекту и истакао да то није велики догађај само за Србију и Русију, већ за читав православни свет.
Амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко казао је да посебан значај изведени радови имају и ако се узму у обзир сви односи између Србије и Русије, како историјски, тако и духовни.
“Овај догађај је поготову значајан када имамо у виду ситуацију у свету и како се сада православни хришћански свет налази пред изазовима. Ово је тежак час у којем смо сведоци раскола, као и антиправославне атмосфере”, навео је Боцан-Харченко.
Истакао је да је баш у таквом моменту важна изградња Храма Светог Саве и додао да то види као “вишу силу”.
“Постоје више силе које се брину за јединство у православљу, опстанак православља и то нам даје снагу за будућност”, казао је.
Према његовим речима, Храм Светог Саве важан је и за Руску и Српску православну цркву и стајаће на бедему одбране православља, као и на бедему будуће сарадње две земље.
“Ми и на овај начин одржавамо заједничке вредности, заједничке традиције, засноване на европској хришћанској традицији”, казао је.
Боцан-Харченко је казао да значај и величину пројекта потврђује и велики уложени рад, као и пажња која је све време била усмерена на напредак радова, па и свакодневно праћење истих од стране председника Русије и Србије.
Захвалио се компанији “Гаспром њефт” на кључној улози и помоћи у реализацији овог пројекта и руководиоцу пројекта Мухину, за којег је казао да је велики мајстор свог заната, који је успео да манифестује сву своју генијалност кроз овај пројекат.
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије казао је да има пријатну част и обавезу да пренесе благослов патријарха Иринеја који из оправданих разлога, иако је желео, није могао данас да присуствује заседању.
Пренео је захвалност Иринеја пре свега руском народу, цркви и држави који, како каже, своју љубав према нашем народу, цркви, држави показују на сваки начин одувек, а ево и сада.
Изразио је радост СПЦ-а и патријарха Иринеја због једне фазе која је завршена на постављању мозаика у Храму Светом Сави на куполи и додао да је радост због завршене декорације на олтару већа због чињенице да се, после много деценија од када је почео да се зида, Храм завршава у години када СПЦ слави осам векова од добијања аутокефалности.
“Тај духовни догађај – добијање аутокефалије, оставио је плодове и резултате на свим другим пољима живота. Тим догађајима Свети Сава је поставио светлост у центар нашег духовног живота и одредио идентитет нашег народа, који је пре свега духовна стварност, а тај идентитет је да су Срби православни хришћани и то чини нас Србе да имамо исти духовни идентитет са Русима, као и са идентитетом свих других православних народа”, казао је Порфирије.
Додао је да докле год православни народи деле исти идентитет православне цркве и духовности, без обзира на историјске прилике и различитости, увек ће бити један те исти народ.
“Управо то да смо једно показује љубав руског народа, цркве и државе која се показује конкретно и у изградњи нашег највећег храма – Храма Светог Саве у Београду. Стога је наша захвалност неизмерна и ми знамо да заправо и руски и српски народ заједно граде заједнички храм посвећен Светом Сави”, навео је.
Каже да то показује да у нашој духовности нема наших и ваших храмова, већ да су сви наши, односно заједнички.
“Овај храм показује колико је важно да чувамо нашу веру као фундаментални идентитет и јединство наше цркве и онда ћемо бити једно у свему осталом”, истакао је Порфирије.
Старешина подворја Руске православне цркве у Београду протојереј Виталиј казао је да Храм Светог Саве, грандиозни пројекат, сведочи о сарадњи, али се захваљујући њему и продубљују и шире духовне везе и вековна сарадња српског и руског народа.
У име Руске православне цркве захвалио се компанији “Гаспром њефт” и истакао да она показује да није само финансијски фактор, већ да утиче и на културну и духовну средину и показује сарадњу између два народа.
Члан Извршног одбора “Гаспром њефта” Александар Дибаљ истакао је да су руски и српски народ током дугог историјског периода чували своју сарадњу, топле односе и изразио наду да ће тако бити и убудуће.
Како је казао, Гаспром њефт у Србији послује већ 10 година и постао је један од највећих инвеститора, али то нису само инвестиције у економску сферу, већ и у социјалне, где улажу средства како би се сачувало наше духовно наслеђе.
“Када заједно завршимо мозаичку декорацију то ће бити једно од највећих таквих мозаичких украшавања, не само у православном, већ хришћанском свету”, казао је Дибаљ.
Истакао је да је за њега и компанију представља част што су могли да учествују у изградњи храма који је постао симбол српско-руске сарадње и љубави и симболише братство два народа.