ВЛАДИМИР ТОДИЋ: БУГАРСКА ПРЕД ВАНРЕДНИМ ИЗБОРИМА?
Јучерашњом одлуком Славија Трифонова да његов покрет „Постоји такав народ“ (ИТН) врати мандат за састав нове владе председнику Румену Радеву Бугарска је ушла у врло компликовану фазу постизборне кризе. Избори одржани почетком априла донели су релативну победу досадашњег премијера Борисова (26%), али је кључ за састав нове владе био у рукама шоумена и певача Славија Трифонова (18%). ИТН је могао да са оформи мањински кабинет са партнерима из великог антивладиног протеста (2020) – Христом Ивановом и његовом коалицијом Демократска Бугарска (10%) као и покретом „Исправи се – бандо напоље!“ некадашње заштитнице грађана Маје Манолове (5%) уз подршку социјалиста (15%). Без обзира на помирљив став председнице БСП Корнелије Нинове која је најавила безусловну подршку „протестној коалицији“, лидер ИТН је остао чврст у ставу да не прави политичке комбинације са „статус-кво“ партијама (ГЕРБ, БСП, протурски ДПС).
Трифонов, који углавном комуницира са јавношћу преко своје ТВ станице („7/8“) и друштвених мрежа, истакао је да „не може да зависи од доказано компромитованих партија“ и да ће пре изабрати нове изборе, где би се, како очекује, систем још „дубље променио“ у корист „гласова за промене политичког система“. Намера Трифонова је да на ванредним изборима оствари барем релативну победу и додатно ослаби ГЕРБ и БСП, а што би му додатно ојачало позицију у преговорима око будућег кабинета. С друге стране, основане су претпоставке да, након враћања мандата од стране ГЕРБ и ИТН, ни БСП неће успети да формира владу. Социјалисти не желе „велику коалицију“ са ГЕРБ и ДПС, док је Манолова, иначе бивша функционерка БСП, већ истакла да неће дати подршку социјалистима. Поставља се и питање да ли је Трифонов спреман да подржи Иванова или Манолову за премијерско место, мада шансе за то нису превелике.
Раније смо већ истицали да се у атмосфери нараслих политичких тензија најбоље сналази досадашњи премијер Бојко Борисов, који је одмах након избора заузео офанзивну позицију. Председник ГЕРБ-а критиковао је Трифонова као „кукавицу“ која се одрекла подршке „165 посланика нове већине“, а истовремено је напао „протестну коалицију“ и БСП за „неспособност и несамосталност“. По Борисову, иза свега стоји „њихов политички тата Румен“ (председник Радев), кога је оптужио за припрему новог изборног законодавства и „креирање изборне манипулације“ пред председничке изборе у октобру 2021. годину. Борисов је напао Радева и за „одсуство става“ око шпијунске кризе у Чешкој и ескалације кризе око Украјине, чиме заправо жели да поврати поверење западних структура моћи, пре свега САД.
Немогућност формирања влада аутоматски повлачи уставну обавезу председника Радева да распусти Народно собрање и именује тзв. службени кабинет, односно привремену владу. Наредни парламентарни избори одржали би се два месеца од дана формирања „службеног“ кабинета, институције која је неколико пута активирана у временима великих политичких криза у Бугарској (Ренета Инџова 1994, Стефан Софијански 1997, Марин Рајков 2013, Георги Близнашки 2014, Огњан Герџиков 2017). Реално је и очекивати да би на новим изборима дошло до прегруписавања странака које на овим изборима нису прешле изборни цензус од 4%, а део либералне интелигенције страхује да би нови састав парламента био са додатним проруским утицајем (покрет Препород, партија бизнисмена Васила Божкова, итд). Такође, пажња стручне јавности била би усмерена и на стратегију ВМРО-БНД Красимира Каракачанова, партије која је на управо окончаним изборима освојила 3,6% гласова.
Услед велике постизборне кризе у Бугарској, али и све напетије унутрашње политичке ситуације у Северној Македонији није реално очекивати оперативнији наставак македонско-бугарског дијалога пре јесени 2021. године. Подсећамо да је ова криза ескалирала пре неколико месеци након изразито недипломатских наступа тадашњег потпредседника Владе Бугарске и министра одбране Каракачанова, прећутно подржаном од Борисова, према македонском политичком врху (председник Пендаровски, премијер Заев), али опозиционој ВМРО -ДПМНЕ. Истовремено, ову политичку агенду пратио је снажан „идентитетски“ притисак бугарске стране (Ангел Димитров, Наум Кајчев, Кирил Топалов) у међудржавној Комисији за историјско-образовна питања.
Ексклузивно за СРБИ.МК: ВЛАДИМИР ТОДИЋ
